Čemu me je trčanje ultramaratona naučilo

Da bi trčali ultramaraton trebalo bi da budete tip osobe koja može da podnese osećaj nelagodnosti jedan duži vremenski period. To nije mazohistička, besmislena nelagoda i mučenje sebe. To je iskustvo kroz koje učiš, o sebi najviše.

Možemo to uporediti sa inspiracijom. Ne dolazi kada je sve u životu potaman. Dolazi kada se osećamo usamljeno, kada se sa nečim borimo, kada je potrebno da razgonimo sumnje i osnažimo sebe.

Tako i snaga u toku višesatnih napora u planini dolazi kada misliš da ne možeš više.

Ljudi uglavnom izbegavaju da osećaju nelagodnost. Pogotovo se ne dešava da sebe svojevoljno stavljaju u takve situacije. Zona komfora o kojoj smo puno puta razgovarali, tzv sigurnost i predvidljivost životnog puta je ono gde se osećaju dobro.

Ali život je konstantna promena. Sigurnost koju očekujemo, kao zaštitu od neprijatnih životnih situacija od kojih bežimo, ne postoji. Sunčan dan se na 2500 mnv pretvara u olujni vetar sa gradom, vrh koji deluje nedostižno kada iz doline pogledaš ka njemu, linija starta sa mišlju da pred sobom imaš desetine kilometara i prvi korak deluje težak. To su sve situacije u koje stavljaš sebe da bi proverio kako se snalaziš i koliko si spreman da izdržiš. Koliko si spreman da podneseš sebe kroz samovanje u prirodi. Tako i u svakodnevnom životu, koliko se oslanjaš na druge a koliko koristiš sopstvene snage, u trenucima kada ništa ne ide po planu da li odustaješ ili nastavljaš? Da li možeš da izdržiš glad, mokre noge, neispavanost i bol a da ne ispoljavaš bes zbog toga? Da li iz toga izvlačiš pouku i osećaš se bliži sebi?
Svemu tome me je trčanje dugih distanci u prirodi naučilo. Dopustila sam da me priroda uči i kroji. A priroda je najbolji učitelj i krojač i nadam se da nikada neću prestati da učim.

Zagrljaj.

2018-09-22T21:52:41+00:00septembar 21, 2018|0 Comments

Leave A Comment

3 × one =