Jasni uvidi i snaga donošenja odluka tokom trčanja

Nalazim se na nekom 30km, trčim maraton. Shvatam da sam na ivici da krenem da odustajem od ciljne linije. Da jednostavno to nije taj dan, da sam tri dana pre toga odlučila da istrčim maraton I da je to poprilično nepredviđena odluka, da ne treba da to radim svome telu…itd. Ali na sumnju koja se javlja na svakom od narednih 12 km odgovaram jedino ostajanjem na stazi. Ciljnu liniju sam prešla uz muku čak par minuta brže nego prethodni marathon ali ono šta me je navelo na razmišljanje te večeri je upravo pitanje: Šta me je to pored jasne želje da odustanem, zadržalo na stazi?

Nakon trka I treninga volim da tražeći put do odgovora na ovakva I slična pitanja zaronim duboko u sebe I pokušam da rasvetlim te igre koje svako od nas igra sa umom u sličnim, izazovnim situacijama. Situacijama gde se od nas zahteva “extra mile”.

Volim da kažem, razmišljam o tome šta je u senci mojih kilometara.

Šta se u stvari dešava na tom mom 30km? Počinjem da osećam bol, nelagodu I ono što je bio osećaj snage, uzivanja I zadovoljstva prelazi granicu prijatnosti. Trenutak kada u svoj um puštam sumnju da li nešto mogu I da li sam spremna na izazov koji sam stavila pred sebe. Upravo taj trenutak je trenutak u kom seme rasta kreće da klija, sve do tada nije imalo veze sa napretkom. Imalo je veze sa nivoom fizičke kondicije I naučenim fiziološkim procesima. Većina ljudi u tim trenucima staje. Ne samo na stazi već i u životu. To je trenutak svesnog suočavanja sa patnjom koju moramo da osetimo da bismo postigli nešto veće od nas samih.

Da bismo vodili naš život u pravcu napretka I nezanemarivanja važnih pitanja moramo komunicirati sa energijom u nama. Tačnije tri nivoa energije: fizičkom, emotivnom I mentalnom. Motion creates emotion. Kad god neka od tih energija u nama povuče veći deo, napravi disbalans sa ostalim, angažuje snage samo za jednu stranu price a mi time gubimo jasne uvide na neke važne teme.

Verujem da se pravi život nalazi u trenucima kada smo razapeti između onoga što najviše želimo I čega se najviše plašimo. Svi imamo lose trenutke, krize, a one dolaze kada smo neke izbore napravili nesvesno I onda se upleli u posledice tih odluka. Zašto donosimo nesvesne odluke? Zato što pošto poto želimo ono što smo zamislili, a zaista ne znamo ni vrednost onoga što želimo I da li je to zaista dobro za nas I onda se uplićemo iz dana u dan u život koji ne želimo da živimo I osećanja koja ne želimo da nas vode, jer nas ne vode ka napretku a verujem da je napredak jedino što istinski čoveka čini srećnim.

2018-08-25T22:45:56+00:00februar 10, 2018|0 Comments

Leave A Comment

1 + 11 =