Ubrzaj korak, neko te čeka

Jutros mi je jedna od aktivnijih mama napisala:
Ne dolazim na trening, nešto nisam za ljude, poprilično pala, razočarala i tebe a i sebe, znam.

Draga zMajko, svako od nas ima proces kroz koji prolazi. Ne možeš ti razočarati mene. Trebalo bi da imaš osećaj da ne izdaješ sebe. Za bilo šta. To je ono što nas tišti, na kraju dana. Osećaj da smo izdali sebe jer nismo ostvarili potencijal koji smo mogli. Nije problem pasti, na trenutak. Problem je ostati na tom mestu i ne pokušavati opet. Problem je prepustiti se toku koji ide u smeru suprotno napretku. Problem je oglušiti se o unutarnji glas koji kaže možeš imati puniji i kvalitetniji život. Ali za to mora da postoji trud, svakodnevni. Tu ne mazim ni sebe, ni druge. Ne odustati od sebe. Boli pasivnost više nego svaki bol aktivnog tela. Motion creates emotion. Kako da vam objasnim, da bi bilo jasno. Samo nastavi da se krećeš i veruj u proces. Bolji dani sigurno dolaze.

„So, my little Amélie, you don’t have bones of glass. You can take life’s knocks. If you let this chance pass, eventually, your heart will become as dry and brittle as my skeleton.“

Zagrljaj.

2018-08-25T23:19:15+00:00avgust 25, 2018|0 Comments

Leave A Comment

2 × 3 =